Bosanac doslovno s neba sletio zaprepaštenom Srbinu u dvorište, a šta ga je tamo dočekalo, nije mogao ni da nasluti

Ajoj, šta je ono?! – vikali su stanovnici sela Tubići kraj Kosjerića u Srbiji, kada su prošle sedmice ugledali čudnu priliku kako kruži nebom iznad njih i sprema se da sleti u jedno od njihovih dvorišta.

Iako je djelovalo kao da će se svakog časa obrušiti na njihova imanja, paraglajder je lagano zaobilazio okolne malinjake i košnice koje Radovan Rako Božović i njegova žena drže na livadi ispred svoje kuće.

– Letio je tu oko nas, i polako, kruži, kruži. Žena se uplašila, samo viče „ajoj, šta je ono?“. Ja rekoh: „Nije đavo, vidiš da je čovek. Pušku nema, pojesti nas ne može.“ Treba on da se plaši, jok ja, on će da sleti na tuđe, jok mi – prepriča Radovan početak jednog nenadanog prijateljstva.

S kacigom na glavi, kamerama i opremom za ekstremni sport, paraglajderista je sletio pravo ispred zapanjenih Kosjeraca.

– Spustio se na pet metara ispred nas, a komšija viče: „Zovi miliciju, ko zna kaki je to špijun!“. More, kakav špijun, ne može da stoji! Ja ga pitam: „Odakle ti, s kojim si đavolom doš’o?“, a on meni: „Kad bih ti rek’o, ne bi vjerovao.“ Čujem priča k’o da je iz Bosne i pitam ga: „Nisi valjda, majke ti, odatle doletio?“ Kaže: „Doš’o sam s Bjelašnice kod Sarajeva!“ Auuuu, blago tebi dokonom! – grohotnim smijehom prepričava Radovan za Telegraf.

Ispostavilo se da je letač Sarajlija Mirvad Zenuni, koji je upravo u Rakovom dvorištu oborio rekord Bosne i Hercegovine u preletu paraglajderom.

Nakon nekoliko razmijenjenih riječi, Božovići su shvatili da je ovaj neobični gost, ipak gost, te da jedino što im preostaje je da ga dočekaju kako to dolikuje u zapadnoj Srbiji.

– Vidim ja, dobar čovjek. Zovem ga u kuću, a on se nećka, kaže glupo mu. Kažem mu: „Ajde čovječe, uđi, nisi ništa ni jeo, ni pio toliko sati.“ I tako mi sjeli da se odmori i da ručamo, pa nam je prepričao svoj let – kaže Rako.

Mirvad je za šest sati i 13 minuta preletio 133.200 kilometara i tako oborio rekord BiH u preletu paraglajderom. Od kuće Božovića pozvao je svoj tim i Radovan im je objasnio kako da dođu do ovog srpskog sela.

– Radovan ima tri kćerke, ženu, oca i majku. Upoznajem se sa svima, predobri ljudi, sretan sam što sam kod njih, kao da ih poznajem čitav život. Donose mi med i vodu, to je vjerovatno običaj, jer sam kasnije vidio da iznose i drugima koji su dolazili. Radovan me tjera da uđem u kuću, da se ne nahladim na terasi, ne da mi da sjedim na stolici, nagovara me da legnem, da se ispružim na krevetu. Pita me trebali mi čista odjeća, tuš, Radovanova žena pita šta ću da jedem, majka mi donosi kafu…a ja, ja bih samo vode, žedan sam i ne mogu da skinem osmijeh s lica, ne mogu da vjerujem kakav sam dan imao i kakav tek završetak dana. Ubrzo dolaze Zajko i Pezo, stižu na večeru, hrana domaća, jaja, sir, kajmak…zar se može poželjeti bolje.

Kasno uvečer Sarajlije su se uputile kući, a Božovići su sutradan od Mirvada dobili poruku.

– Da i ovako zahvalim na prelijepom dočeku i gostoprimstvu. Iskreno, tako me je dojmio doček od strane tvoje porodice, da mi je jednako drag kako i ovaj prelet. Pozdravi sve ukućane još jednom od mene i ekipe i molim vas, ako vas ikada put nanese u Sarajevo, javite se obavezno! Bit će mi zadovoljstvo biti na usluzi i provesti vrijeme s vama. Lijep pozdrav – napisao je Mirvad.

Avaz.ba

Portal Svjetlo Dunjaluka

Iznesite svoje mišljenje

Komentara