O žaljenju kad dođe melek smrti

svjetlo-dunjalukaEš’as b. Eslem, Allah ga obasuo Svojom milošću, rekao je: “Ibrahim je upitao Meleka smrti koji se zove Azrail i ima dva oka, jedno sprijeda, a drugo pozadi, na zatiljku: “O Meleku smrti, šta radiš kada trebaš usmrtiti nekoga na zapadu, a drugog na istoku, ili kada zavlada pošast na zemlji u vidu bolesti, pa ljudi masovno umiru ili kad su bitke? Reče: “Pozovem duše, s Allahovom dozvolom, tako da budu između ova moja dva prsta. Reče: “Zemlja mu je poravnata i učinjena pred njim poput ravne posude, uzima koga hoće. I obradovao ga je da je Allahov miljenik (halil).”

Sulejman, Davudov sin, rekoa je Meleku smrti: “Zašto nisi pravedan prema ljudima, neke uzimaš, aneke ostavljaš.” Reče: “Ja o tome ne znam ništa više od tebe. Meni samo dođu listovi na kojima pišu imena.”

Ebu Bekr el-Muzeni, Allah ga obasuo Svojom milošću, rekao je : “Neki ćovjek, Israićanin, sakupio je mnogo imetka. Kada je osjetio da će umrijeti, reče sinovima: “Pokažite mi vrste imetka koji sam stekao.” Pokazali su mu brojne vrste: konje, deve, robove i sl. Kada je sve to vidio , od žalosti je zaplakao. Melek smrti zatekao ga je kako plače, i upitao ga je: “Zbog čeha plačeš? Tako mi Onog Koji ti je dao taj imetak, ja neću izaći iz tvoje kuće prije nego odvojim dušu od tvog tijela.” Čovjek reče: “Daj mi vremena da ga podijelim!” Reče: “Nema ništa od toga, tvoje je vrijeme isteklo. Što to nisi radio prije edžela.” I usmrtio ga je u tom času.”

svjetlo-dunjaluka.com