Ispovijest cazinskog srednjoškolca:”Kad sam vidio majku i babu u suzama tek sam tad shvatio kakvu sam glupost napravio!”

Nedavnom akcijom  MUP-a USK-a i MUP-a Cazin uhapšeno je  šest osoba za koje se osnovano sumnja da su se bavili nezakonitom  prodajom, odnosno dilanjem narkotičkih sredstava  po cazinskim srednjim školama. U okviru ove akcije privedeno je na informativni razgovor i nekoliko učenika.  U nastavku vam donosimo vam ekskluzivnu ispovijest jednog cazinskog srednjoškolca koji bio priveden u prostorije MUP-a Cazin.

”Poštovani, nakon što sam shvatio kakvu sam glupost počinio, odlučio sam da neugodne posljedice svoje naivnosti i nepromišljenosti, podijelim široj javnosti kako drugi moji vršnjaci ne bi uradili isto… Ovo je moja priča:

Dana 06.10.2016. kao i svako jutro otišao sam u školu. Učenik sam JU “I Srednja škola” Cazin. Tog dana kada sam pošao u školu sa sobom sam nosio kutiju u kojoj su bili narkotici, odnosno travka zvana Canabis ili u našem žargonu – trava. To sam dobio od jednog (ne)prijatelja koji me je  prije u više navrata molio da mu to prenesem kako bi predao nekom drugom u školi. Nekoliko puta sam to  odbio ali dana 6.10.2016. sam prihvatio da mu učinim uslugu.  Imao sam dva časa, prvi i drugi,  nakon čega sam napustio nastavu jer nisam imao potreban pribor za sljedeći čas. U vremenu od 10:10 do 10:20 sam otišao u kafić da popijem piće. Nakon 5 minuta za mnom su ušla 2 policajca u civilu i pregledali goste kao rutinsku kontrolu. 
Kada su stigli do mene, vidjeli su da sam se prepao i posumnjali da nešto krijem. Rekli su da ispraznim džepove i da im dam svoju torbu. U početku sam se izvlačio, ali ubrzo sam  vidio sam da nemam drugog izbora nego im sve dati. 
Kada su otvorili torbu, pronašli su narkotike i odmah nakon toga su me poveli sa sobom. Uputili smo se u policijsku stanicu Cazin.
Došavši  u stanicu u vremenu oko 10:45 pretresen sam od strane policijskih službenika. Nakon toga sam proveo 2 sata u zatvoru i mogu vam reći da nije fino. Nedugo zatim došao  sam na to ispitivanje. Rekao sam im šta su me pitali pri čemu nisu pružali nikakvo agresivno ponašanje.
Pitali su me da li sam se prepao, na što sam ja odgovorio “normalno da jesam” govoreći u strahu jer ko i nebi.U večernjim satima te pritvorske ćelije su bile pune pa sam morao prenoćit u jednoj kancelariji. Sa mnom je povremeno  bila i  jedna osoba iz PU Cazin koja me je pazila. Imao sam jesti od njih i čak su me ponudili kahvom i toplim čajem navečer kada su oni pili jer noć je bila stvarno hladna.
Tu večer, koliko sam uspio primjetiti, svi iz noćne smjene su me  obilazili i lijepo popričali samnom i posavjetovali me. Pitali su me da li se kajem što sam to učinio. Odgovorio sam da se kajem, a krio  suze u očima. Često su navraćali i pitali mi da li mi šta treba, čak mi je jedan policajac prišao i dao svoje hrane dok nije stigla hrana za mene.Kada sam ostajao sam u kancelariji razmišljao sam o svemu…O tome šta će biti kada izađem, te kako se osjećaju moja majka i moj otac kada su me vidjeli u stanici.
Satima sam  razmišljao o svemu te u više navrata zaplakao krijući suze od policajaca. Ujutro me  posjetio  komandir policije kojeg sam se na prvi pogled prepao. No, on mi je rekao  da  zna kako se ja osjećam i da  imam šansu da prođem bolje. 
Za policiju nemam puno reći nego da su se lijepo odnosili prema meni i bili ljubazni. Odmah poslije davanja izjave i ispitivanja  od strane komandira,  pustili su me da idem kući.

Kada sam stigao kući i ugledao majku i babu u suzama tek sam onda shvatio kakvu sam glupost napravio. Popričao sam s njima ali vrlo kratko i zbunjeno…Nisam znao šta da im rečem. Ušao sam  u svoju sobu i razmišljao svo vrijeme… Kroz glavu su mi prolazile slike  uplakanih roditelja, slike nafuranih dilera, slike policajaca… Shvatio sam da mi to nije trebalo u životu. Ni sad ne mogu roditeljima u oči pogledati od srama.Upropastio sam svoj i njihov život i navukao sramotu. Oni krive sebe jer smatraju da me nisu kako treba odgajali, a ja znam da nisu ništa krivi. Pružili su mi  i omogućili sve da imam, a eto kako sam im ja vratio, kako sam ih osramotio. Ta činjenica me tako sada boli… Ne mogu pričati s njima o tome,  nemam hrabrosti nit snage, a želim im reći da su divni roditelji, da oni nisu ništa krivi. Kriv sam ja i krivo je moje loše društvo! Ja sam kreten što sam sebi dopustao da me zavede to loše društvo! 
Zakleo sam se Bogom da tome više neću se ni približit a kamoli sjest s nekim za koga znam da se bavi s tim! 
Evo šta sam postigao glumeći frajera odnosno preveći se glup! Došao sam do toga da me prijatelji izbjegavaju a ni sam ne znam kako ću komšijama pogledat u oči, razočarao sam divne roditelje, osramotio i njih i svu rodbinu. I sve ovo što trpim i što se od srama krijem nije nimalo lahko. 
Zato bih preporučio svima, i prijateljima i neprijateljima, posebno ovoj školskoj djeci, da se ostave i alkohola i droge i kocke. Kad tad će se to obiti vam o glavu kao što je i meni. Nekom prije,  nekom kasnije. Meni su rekli da sam  dobro i prošao te da sam mogao zavaliti se u veće probleme da me nisu odmah otkrili. Znam da se danas teško živi i da su pare zarađene na lahk način slatke, ali je to sve kratkog vijeka. Zato vam je bolje da budete zadovoljni s onim što imate, s onim vam je dragi Bog dao i da nastojite da ono što želite, ostvarite svojim poštenim trudom, zalaganjem i radom. I dobro zapamtite, da su u životu vam najbolji prijatelji otac i majka i niko drugi! To dobro zapamtite! 
Hvala svima koji me razumiju i duboko se izvinjavam i žalim  zbog svih poštenih i finih ljudi  koje sam razočarao…”

(A.R. /cazin-danas.com)

Iznesite svoje mišljenje

Komentara