Kur’anski ajeti za nafaku

Allah je Opskrbitelj (er-Rezzāk), Moćni (Zul Kuvve) i Jaki (el-Metīn)!

(Kur’an, sura ez-Zārijāt, ajet 58.)

Ja ne tražim od njih opskrbu niti želim da Me hrane.

(Kur’an, sura ez-Zārijāt, ajet 57.)

Reci: “Gospodar moj daje obilnu opskrbu onome kome hoće od robova Svojih, a kome hoće uskraćuje; što god vi udijelite, On će to nadoknaditi, On najbolje opskrbljuje”.

(Kur’an, sura Sebe’, ajet 39.)

Na Zemlji nema nijednog živog bića, a da ga Allah ne hrani. On zna gdje će koje boraviti i gdje će sahranjeno biti. Sve to ima u jasnoj Knjizi.

(Kur’an, sura Hūd, ajet 6.)

Allah navodi kao primjer grad, bezbjedan i spokojan, kome je u obilju dolazila hrana sa svih strana, a koji je nezahvalan na Allahovim blagodatima bio, pa mu je Allah zbog onoga što je radio dao da iskusi i glad i strah.

(Kur’an, sura en-Nahl, ajet 112.)

A koliko ima životinja koje ne sakupljaju hranu sebi, Allah ih hrani, a i vas! On sve čuje i sve zna.

(Kur’an, sura el-‘Ankebūt, ajet 60.)

Allah navodi kao primjer roba u tuđem vlasništvu koji ništa nema i onoga koga smo Mi bogato obdarili i koji udjeljuje iz toga, i tajno i javno,  zar su oni jednaki? Neka je hvaljen Allah! Ali većina njih ne zna.

(Kur’an, sura en-Nahl, ajet 75.)