Press "Enter" to skip to content

SEUDIN OTIŠAO U AZERBAJDŽAN RADITI: ‘ODMAH MI JE BILO SUMNJIVO… NISI SPOSOBAN RADITI 36 SATI U KOMADU!’

Do sada je među najmanje 26 miliona nesretnika koji su žrtve radne eksploatacije, u BiH je kao žrtve identificirano 56 državljana. Da je i samo jedan takav čovjek, previše je, a kamoli ne toliki milioni. Da stvar bude gora, ne bude li se intenzivno radilo na iskorjenjivanju te nehumane prakse, broj eksploatiranih mogao bi i rasti

Pritisnuti lošom ekonomskom situacijom i nemogućnošću da si stvore život dostojan čovjeka, mnogi iz država regije odlaze trbuhom za kruhom u druge zemlje. Ljudi koji odlaze u inozemstvo spremni su naporno raditi za ostvarenje svoga sna, ali nažalost dogodi se da oni koji nude posao nemaju časne namjere, a radnici gube i temeljna ljudska prava.

Jedan od njih je i Seudin Zoletić, koji iz Bosne i Hercegovine otputovao u Azerbajdžan raditi na građevini. Na putu do tamo nije ni slutio da će preživjeti pravi pakao.

“Na aerodromu u Bakuu odmah mi je bilo sumjivo to što su nam odmah uzeli pasoše, navodno, oni će ih bolje čuvati u svojim sefovima, u firmi. Rad po 12 sati, nekad 36, nekad do iznemoglosti… Nisam ja imao tu priliku, ali čuo sam od drugih, bez mogućnosti da kažeš kako ne možeš i da nisi sposoban raditi 36 sati ili više”, rekao je Zoletić za N1.

Radna eksploatacija spada u trgovinu ljudima i jedan je od njenih najčešćih oblika. Utvrđeno je da su više 26 miliona ljudi u svijetu žrtve radne eksploatacije.

Borba protiv trgovine ljudima ključni je prioritet i misije OEBS-a u BiH. Države sudionice su potaknute da poduzmu odgovarajuće mjere za iskorjenjivanje lažnih praksi regrutacije i zapošljavanja koje dovode do iskorištavanja radnika.

“Mreže prevare, prisile i zloupotrebe hvataju u zamku na stotine hiljada društveno i ekonomski osjetljivih, ugroženih kategorija ljudi širom svijeta”, rekla je Kathleen Kavalec, voditeljica Misije OEBS-a u BiH za N1BiH.

Najbolji mehanizam za efikasno suprotstavljanje ovom problemu je uspostavljanje pune kooperativnosti i partnerskog odnosa između državnih organa, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija, ali i unapređenje sustava koji obuhvaća aktivnosti od trenutka identifikacije žrtava do njihove potpune reintegracije u društvo, piše N1BiH.

Do sada je među najmanje 26 miliona nesretnika koji su žrtve radne eksploatacije, u BiH je kao žrtve identificirano 56 državljana. Da je i samo jedan takav čovjek, previše je, a kamoli ne toliki milioni. Da stvar bude gora, ne bude li se intenzivno radilo na iskorjenjivanju te nehumane prakse, broj eksploatiranih mogao bi i rasti.

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.